Topola

На мору,. онамо према Сунијону, опази шајку како се лелуја. Занесен у мисди гледао је једнако . а том шајком, не знајући ни сам, запЈто. У шајци су били ~сатир“ и ~ваханткиња; ‘ Нан и Кора. ПЈајка чх је возила на север, у нову постојбину. Њих двоје одлажаху из Атине, у груди им клица будућности, којој је била намена, да рарство свега, гато је добро. дигне над развалинама лепоте. Њих двоје одлажаху из Атине, тихо усрећени својом озбиљном милоштом. Са висине морском заливу погледаху натраг и последњи пут, на растанку за навек, посматраху град Атињанн. Недалеко од Акропоља дизаше се лак бео облачак из града горе у чисти, бистри јутарњи зрак. Долазаше са ломаче, која сажизагае светим пламеном Периклово мртво тело. Облачак се дизаше н лебђаше око врхова Акрриол.у. Ман и Кора га праћаху погледима, како обави бело мраморно презифе светој тврђави Паладе Атине Али се облачак разиђе те чисти и величанствени стојаху у бистррј светлости врхунци и забати Партенона и тек довршених Пропилеја. Високо над збрку и метеж атинскога града и смртних .вуди дизаше се бесмртна главица брегу. Са развалина онсш, чега нестаје, порасте