Topola, Jan 02, 1884, page 16

.... Наједаред земља затутњала лења Основа се љуља столетњега стења. Шлроко се море страхом усколеба, Па дпзатп оде таласе до неба, Валовпте реке до дна се пенуше Крвавп и трошнп престоли се руше, Само српска слава, благо нашој внлп Што се до облака уздигла на крилп! Победна је бпла свака наша војна А поносно впла застава тробојна Под бедемп тврдпх златна Дарпграда, Што у старо доба полус.ветом влада. II слободне песме орпле се шпром II српско се пме разнесе свемиром; Запграше горе, пропеваше доле II дветатп сташе н цркве п школе. У земљп је закон п поредак влад’о Клпдало на дому н старо п младо. Брат грлпо брата, слуга господара Од хладног Вардара па до Хпландара Па од спњег мора до Пелопенеза Чедна. рука впле све у једно веза. И далеке земље васплескаше Србу У душановом се п сад впде грбу А владари доше треба л’ коме впше ? Па пред српском славом свп се поклонише.

4

ПЕСМЕ МИТЕ ИОПОВИЋА