Topola

Скерлет и кадиву . ■ . Окерлет и кадиву. сјајну ризу, свжлу, Зато само јадни великаши воле, Лаковерном свету да замажу очи А покрију њима душе с-воје голе. Ево ппве књиге... Ево нове књиге беле Моје душе ојађене . . . У радости ил’ у тузи Сетите л’ се кадгод мене; Узмите је, нитајте је, Шат и мене разумете, Ил’ ваљда бп боље било, Да ту књигу подерете. У влпдара . .. У владара што га има, Да ј’ све моје силно благо, Ја би с’ њиме, браћо драга, Ево ’вако располаг’о: Иоловину оног блага Убогом би ноклонно,

257

ПЕСМБ МХХТБ ПОПОБИЋА