Topola

А другом бп половином Све робове пскуипо, Па бп тако богатпји Ма од којег цара бпо! отрер, цркве .:. Поред дркве на камену Седп божјак, просп, моди, Ал’ људп су тврђа срда Него онај камен голи, Па ма божјак свет не впдп бели Нема нпког, да му што уделп! Подигнп се, проспјаче, Овде нужда заман зове. Ако хоћеш мплостпње. А тп пдн међ зверове! Када сг/нце . . ■ Када сунде сија Сен те увек пратп, Ал’ у сен се зато Немој поуздатп.

258

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВПЋА