Topola

Јер чим с’ наоблачи Нестане и њега . . . У несрећи свако Од човека бега. Небо је високо . .. Небо је високо, Пако је дубоко; Нитп могу горе Ннт’ ми с’ доле море, Већ с’ отровнпм грудма Лутам међу људма. Тзио један ■ ■ ■ Бир један убог човек Са седморо сирочади, Па сиромах ни више нм мање Већ узео туђе јање, Да му деда н с умру од г.чади. Оео судац да му суди, Па он кривда, чујте људи! Драконски осуди, Да не види бела света Баш два пуна лета!

259

ЛБСМБ МПТЕ ПОПОВИЋА