Topola

Кад Петрова која квочка Ерај зпда му зачепрка. Па да чује.ш опет вике Грдње, клетве превелпке: ЈБудп вичу, жене крече У повоју деца дрече, Још мало, па веГ се туку За кику се дугу вуку Око плота, око дуда По стобору целом свуда. Ал да рекнем све по реду . . Прере свега знајте прво: У баштпци брата Павла Орахово беше дрво; Од дрвета грана мала Кр бисера што је круна Добра плода вазда пуна На Петров је стобор пала. Ал гле чуда! догоди се Баш на Ђуррев данак свети. Да с’ умилна славуј-тица На гранчицу ону слети, На зеленом том олтару Да захвали вечном богу

263

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА