Topola

На његовом лепом дару: Да поздравп сунца зрак Што разгања глупп мрак, Милодух и пзворе Чисту росу. лахоре Шарно двеће мплено Њежно лисје зелено Сву из срца пуепуна Срећу да си пзлпје. Да поздравп љубазно Мало гњездо тпчпје И васцелп земнп рај II небески вечнп сјај: Е све то је нема сумње Само са ње створено! . . Слуша Навле ... занесе се ... Спустп се на колено. Од мплоте, од дпвоте Чпсто му се тресу костп Па он клнче у радости: ..Недостпжни боже мој! Ал је дпван Мог славуја звучнп пој!“ „Твоја тица? Нпје него! Мал’ тп писам нешто реко!"

264

ЈТЕСМЕ МИТК ПОЛОВИЋА