Topola

Све по реду своју беду; ][а нек оде ако треба. Нек п самај падне глава: Ал ја своје тпде не дам. Не напуштам своја права!“ Још еудију свакојако 0 свом праву да убеди Спусти један талир бледи На мерила правде свете, Што га после судад лепо У „ десни Ј гапаг себи мете. Ал ни Петар нема мира. Све га негато гони, дражн. Па судији п он оде, Да увредп лека тражи. Те овамо, те онамо, То је бпло, то је свило: До"к све није испричао. Што ј’ себи у корист знао „Нема суда, ни вар.међе, Што .мп неће право дати, Нпт’ под небом има кога. Што уз мене не стати !"■ Али за то, да му тужба б»дзива што лепгаа нафе:

266

ПЕСМБ МИТЕ ПОПОВИЋА