Topola

II сурово п помамно Иза плота впче неко. А чија би дакле била Кад на мојој грапи поје! . „Гле ти њега!.. а не знаш ли Да је ово дрво моје! . Баш пза то нпје твоја! „Ал моја је, г:ад ти кажем! . Бре, канп се, јер Г3 7 одма С мотком да ти леђа мажем!“ Па све дебље, па све више: Док ее дл’то посвадише, Ту је дрека, ту је трка Петру нема пола брка; Ви Павле се већ не бочп Из носа му крвда точи, Ал ни Петар, ал нп Паво Не напушта своје „ираво“. 0 разбијеним носом Павле Оде судду да се тужи, Па кад рече што је хтео, Овако ће да продужи: „На колену“ по камену Отићи ћу и до краља, Рећи ћу му, ко што ваља

265

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА