Topola

ПЕОМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА

269

Лепа Мара.

Јраш је лепа кад «зе зора буди, Кад, скерлетом крије својв груди % А злаћена пушта своја крила, • Лепа Мара још је лепша била. Кад у роси с’ мирисавнх пупа У чашп се лалиној окупа, Баш је лепа златокрила вила, Лепа Мара још је лепша била. Свилне власи, ал’ к’о ноћна туга, А обрве као црна дуга, Лиде, ружа. што плпва по млеку, А очи јој да камен пресеку. Као јела тананог је стаса, Као славуј уиилнога гласа, А када се чаробно насмеши 0 рај мора душа да с’ огреши. Мала уста, две узане траке, Рујне боје нема више таке, Ту се губе- и пунољ и шкољка Ето така била је девојка.