Topola

Мптров-данак, увенуло цвеће, Просе Мару. ал’ девојка пеће, Ђурђев-данак, славно прамалеће, Просе мому, ал’ девојка неће. ЈГепа Мара баш је на етуденду Тајну своју казпвала венду, Ал сузом га тек оросл мало, А већ пред њу лепо момпе стало. Беле гаће, кошуља му чпста, На пршњаку златан везак блпста, Свплна поша, везенп рукави, А свплен му п шешпр на глави. Красан момак, јеленскога скока, Ведра лпда, а муњевна ока, Једар, млађан, једпнац у оца . . . Еуд ћеш, момо, бољег проспода?! Алп момка лепотпца Мара Мора да п сувпше очара, Јер тек онда зборптп је стао, Еад се трипут бпо накашљао. „Маро, Маро, сунце огрејано, Срце, душо, мпрпсава грано,

270

ПЕСМБ МИТБ ПОПОВИЋА