Topola

Мало иштем: Ако н.маш душе Не кидај ми Моје драге руже!“ Велп мома: „УзбраАу је, боме, Ко невеста Да се ресии њоме! Спред "ћу ружу У венац уплести, Па ћу тако На венчање грести!“ Мома гукну Голубнјем гуком, Па се маша За пупољак руком; Тужну челу Жеља гони жива, Хоће момп Руку да делнва. „Иш! Злопака Чело медоносна! Ено назад Тога двеГа росна!“