Topola

Плава мома, Ведри су јој дани, Цвеће бпра За венац венчани. Моли чела, Што по гранп леће: „Лепа момо, Не дпрај ми двеће! Ту сам ружу Себп пзабрала Само што се Развијатп стала!“ Белп мома: „Тп ћеш, чело, Стотпнама Руже себп наТп; Па како бпх, Лудо моја мала, Најдивнпјп Теби пунољ дала?!“ Рече чела: „Опрости менпка, Бог тп дао Верна милоснпка!