Topola

Дигла бледу евом драгану главу А рану му иснпра крваву. Узела га на рамена бела, Па широком мору га однела. Зором га у земљу закопала, Вечером и сама мртва пала. Нема псета, нема таке тице, Нема више таке веренице!

Смиља.

недељу играла је коло, Ж) Уз њу Иво. Он је Смиљу вол’о. т Мпрко пита; „Каква је то впла?“ "ј Смпља Мирка очарала бпла. ЈГети вранац; вранац Мнрка носп, Мпрко пде да девојку просп . . Смиља неће за њег’ да с’ удаје, Али отац, ал мајка је даје. Смпља Нвп ситну књпгу ппше, Књпгу ппше, дробне сузе брише . .

280

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА