Topola

Голупче га слушало Жз куГпце спретне, А жеље га вукоше, Да по зраку летне. Алп млого слабија Бејаху му крила, Него што је његова Жпва жеља била. Нпје могло далеко. ВеГ у воду пало, Па у водп хлаl;апоЈ Тонути је стало. Девојпида врпснула, Жао јој га било. Бадава се отпма; Не дпже га крило! Скоиила ко кошута, Одлетела, оде, Па голуппе питомо Извади пз.воде. Влажно перје на срцуСуш.ила му бело,

283

ПЕСМБ МИТЕ ПОПОВИЋА