Topola

Предаше је гробу леденоме, Па одоше свако дому своме, Само Иво остао, па чека А и ноћ се већ спустила мека. Зове бабо: „Хајде, спне! „Хоћу!“ Оде, дође, чекд дању, ноћу, Чека Смиљу и летп и зпмп .... Прими, боже, сиромаха, прими!

Гол упче.

’/-Ј0 ргшило девојче потока село, Па од двећа пвањска ' Вптп венад плело. Драгп камен сијао Мприс мприс впј’о. На гранницп пупољак Ружин се развиј’о. Рузмарин се у срму II злато обук’о, Спва шева певала Голуб гуком гук’о.