Topola

Оправпла спнке своје Добра иајка, к’о што треба, Једнако је дала њима Јестива п бела хлеба. Еада крпвда огладнела, Беседпла брату своме: „Хајде, да се заложимо На том месту убавоие.“ И седоше п једоше, Напише се воде туна Седми данак већ не беше Ни мрвице од сомуна. Осми данак рене правда: „Драги брате, глад ме мори, Од же!)и ми срде гори, Дедер торбу, те ј’ отвори. Беседила њојзи кривда: „Ја ти нећу хлеба дати, До ако ми не допустиш Једно уво одрезати. к Првп данак само уво, Други данак руке обе,

285

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА