Topola

Хај, а трећп већ п ноге Жртвом паше пусте злобе. И очи је најзад брату Пскопала кривда клета: Ла сад иравда никад више Да угледа • белог света !

Пустиник.

Ј(По Вајди). еђ бреговп плавпх онп’ Страхом их се путник клонп Знадем једног пустпника Овенпана муненпка. Страх га је п себе сама, Срде му се болом слама . . . „Зашто жпвим?. Зашт’сам стзорен? Где ј’ мудроте наше корен?“ У пећпнп, где не свпће. Трошп свој-е бедно жпће, Алп њега нпје страва; Пред њпм ноћу мртва глава.