Topola

Ал слуге се разбегоше На све четир стране, Хај, па сада у жалостп Трајем своје дане! Ја сам своме веренпку Сама покров шпла, II над њиме кукајући Прп кандилу бдила, Ни једна ме у невољи Душа не посети, А ја ипак нисам могла Свиснути, умрети. Сама сам му мртво тело Ероз варош иронела, На рукама својима га У гробље изнела, Ноктима сам тужну кућу ЕВему ископала, Сама у гроб спустила га, Па и закопала. Па како је мени било, Деве и јунади,

291

ПЕСМЕ МИТВ ПОПОВИЋА