Topola

Кад на свога вереника Груду земље бади’! Вп не знате ону тугу, Ону грдну стену, Што на срде мешт паде Кад се дома крену’! Одкад мога вереннка Хладан гробак скрпва, Већ нп моја огввевпта Љубав нпје жпва, Па бадава лете за мном Толики уздасп Везала сам срце своје 0 драгановп власп!

Девојку изневери драги.

Ј пха ноћда саном свету Већ постељу стере . . . % Сунде оде другом крају, : Звезднце трепере. Поред воде лепа мома Ал образа бледа,