Topola

Од мача ти заблпстати. Тп порода немаш, вуче! Ал’ зато ће свак’ те знатп II вековп сви Те нови У песми те спомињати, Наш соколе. наш Мораре, Светло сунде славе старе! -Занлакали сви на збору Када ову песму чуше, А Армину тежак уздај Диже се пз ломне душе, Е сина се свога сетп, Што ко дветак у младостп Оставп у боју кости. Седи Кармор од Голмала II прпморска грала кнеже, Запитао побру свога: „Што сп тужан, наш витеже?“ Осећаји, коме данас На збору нам жпћа даше, До облака узнели су Раздрагане душе наше. Ал песма је као магла, Као роса с неба ведра,

342

ПЕСМЕ МИТЕ ПОПОВПЋА