Topola

Днжите се ветрине јесење Преврћите дрвље и камење! Ричи, реко, тутњите холује Бесна крила страшно нек вам хује! Сјај, лесече, тугу ми ублажп, Из облака твојпх се укажп. Ко’ и оне ноћи што си сјао Кад је мртав мој Ариндал пао Кад Даура, чедна мбја ћери Свог бабајка навек изневери ! Лепа си ми Даура бпла Ка’ месед на Фура-брегу, Румена ко крв но снегу II нежна ко нрво двеће Што га рађа ирамалеће, Ариндале. брза твоја стрела II студенн камен би разнела; Сабља твоја ужасно је секла С ње је крвца као поток текла, Пандир ти је међ вихаром Црвен облак био А и челик од иогледа Твог се отонио! - Чувен Армар Дауру просно је, Просно је, па н добно је. Да лепа је била наша нада!

344

ИЕСМЕ МИТЕ ПОПОВИЋА