Topola

„Хвала што си дош’о, те опет те видим, Е’о озеб’о сунда, жељна сам те била; Ја сам као дрво. које лишћа нема, Или као тица. која нема крила: Еол’ко вас, на тол’ко расусте се страна, А од бола тужна, да вам свисне наиа. Никог, да ми чашу хладне воде пружи, Или да ми јастук под гзавом намести, Или да ми штаку из запећка дода, Или да ме дигне кад би хтела сести“ .. Тако моја мајка, па свој шав савија, А уздисај тешки уздисај јој вија. Засузи ми око од бола и туге, Делујем у руке мајку своју стару, Па задубљен онда у жалосне мисли Јадолико лутам но целом хатару, Само поток чујем, што тихано стру.ји, II познато звоно што из даља бруји. :

353

ПЕСМЕ МПТЕ ПОПОВИЋА