Topola

Па сам будан снове сннв’о, Снове снив’о и ужив’о У природнпм дпвотама У песмама и звездама, У шумору. у шаптању У ромору и трептању. Наједаред, ал’ у башти Нежно двеће све оживи Па отвори говор живи . . . Зачудих се и задпви’, Све сам чуо, чисто јасно ; ;Јумбул рече мплогласно: _Остав’те ме, сестре драге. Па питајте љубпдраге , Пл’ шебоје оне свеже, Пл’ млафане ладолеже. “ „Из дубока санка свога Ја се само сада будим. Нпти хоћу, нити желим, Нити иштем ја да судим. Ал ако је распра кака, Не зовите, сестре, мене, Већ питајте искусније И старије зимзелене “ Ладолеж је тако рек’о,

355

ПЕСМЕ МПТЕ ПОПОВИЋ.А