Topola

С тога су они васпостављалп час дувљанску, час сп.ьетску, час дубровачку архијеппскопију; па су под дубровачку архијепископију ставплп још у напред: Србију, Захумље, еписЕоппје: будвапску, скадарску и др. Папа је, дакле, напаеновао арх. дубровачвог за митрополита п над еппСЕОпима у Србији и др, а он ней се труди да све српске епископе прпволе на папину страну. („Ражањ готов, алп зед у шуми") Папини посланидп нису успели да Србе покатоличе, па по том српске епископпје (сем приморских) у ствари ннкад нпсу ни биле потчпњене папи, нити су признавали н>ега за главу дркве. Барсва се еиископија одржала до 1177 године; а Јустинијанска (охридска) остала је у својим гранидама до Немање. Шта је даље било с њом видеће се над станемо говоритп о, Немаљпћима. Али п ако су се Срби покрстили, и пак су задржалп и на даље многе своје обичаје из незнабошког доба. Тако су о празниву БожиКу, врпшлц све оне обичаје које су вршпли о незнабошЕОм иразнику Еоледу : ложили бадњак, месили чесницу; имали иолажајника и т. д. што и данас траје. Исто тако задржато је, и до данашњег дана очувано је, незнабошко веровање у: виле, вештиде, змајеве, снове, врадбине и т. д. што треба искорењавати, јер је то неистинпто п штетно. Српско племе Хрвати (Хрват = хрбат, брђанин, планинад, горштак), примили су хришћанску науку ирво по православном обреду; али после, утидајем римсвог папе и мадарских краљева, прешли су у рамокатолиштво, оставили Яирилицу п примили латиницу којом се и данас служе; оставили словенску службу, коју су разумевали, а примили су латинску, воју не разумевају. Ну и ако су Хрватп сриско илеме, оиет се они туђе од нас, одричу се сриског имена, и, да би се још вшие отепли и разлиновали у говору, они граде и клеиају нове речи, место врло беемпелене, те тако кваре леии сраски језик којим говоре. Неточна суседи наши Блгари 1 примили су хрншЪанску науку од цариградских свештеника. II они су узели Ли-

1 Ми шипело Блгари за то, што они сами пишу своје име Блъгари а не Бугяри. II над они тако своје име пишу, онда тако ыорамо