Topola

83

рилицу и словенску службу. Они су нмади своју засебну, најпре архијепискоиију, а по тон и патријаршију, звану прво: иреславска, а по тон трновска. ТТТто се типе образованости Срба у овоме првоме периоду, она је била на доста ниском ступњу. Док нпсу прешли у хришћанство служили су се неким дртама и резама, глаголицам, која је била врло несавршена. Тек кад је св. Ћирило уредио словенску буквицу, по аему назвату Лирилицу, онда се тек попела неговати и развијати књижевност : преводп дрквених ккьига с грчког на свој језак, јесу почеди писане књижевности наше, која се све више п више развпјала и напредовала; а развијала би се још и више да нису били чести унутрашњи и спољашњи ратови. Школа није било, већ су синови и рођади владалада српскпх ишли у Цариград и Дубровник на науке, и повративши се дома старали се, да се у српскоме народу развије и распространи образованост. Владаоци су подизали многе манастире и давали им доста земље са правом, да могу њима руковати -онако како за добро нађе манастир•ска братија. Калуђери, игумани, попови и владике, били су тада учитељн и вере, и морала, и писмености. 1

ЧIIННТИ п зш, нити смемо писатц туђа имена како је нама воља; јер и ми не бпсмо дозволили да ко наше име изврће и место Србин, да пнше како друкчпје. Свак своје име најбоље зна.

1 Овај први део аог'лавито је израђен по Срећковићевој ; Историки српСКОГ народа књ. I. Жупанијско доба. Београд 1884 год. Штампа и издање срп. учелог друштва. Где смо што узели од других писана то смо на дотичноы месту иоыенули. Део нашег само■сталног рада историци могу лако познати.