Topola

Немања још више не осили, браћа се договоре да уклоне Немању. Тога ради они га позову к себя, божем, у госте, и тада га окују п баде у некакву каменпту пећину. Ну Немавьа се, помоБу божјом н св. Ђурђа, коме се заветовао подићи храм, ослободи пеЬине, оде у своју облает, скупи војску, удари на браБу, победи их, заузме њихове области, и постанс : Велики жупан. А св. ТБурђу сазида храм: Вурђеви Стуиови, код Новог Назара. Непријатељиљегови, по што су разбпјенп, оду у Македонку и ту стану скушьати војску од најамника: Грка, Фруга, Турака и других народа (н нннге За тим, са свом том силом, ударе нреко Босова низа Ситннду, и допру до места я Пантино А II Немања беше искуиио војску и улогорио се близу Звечана; и, по што се помолпо своме заштитнику Св. Тзурђу, ударп се с непријатељима, и разбпје их тако, да је и један од браЬе његове удавио се у Ситници. За тим се врати у престонпду своју, благодареБи Богу и Св. Ђурђу за одржану победу. 1 Овим се Немања потиуно утврдио на великожуианском престолу, и тек после овога, могао је са још веЬом заузимљивошБу спремати за извршење своје цељи, за државно јединство српских земаља. (Ово је било око 1168-9 године). Освојење Зеше гь pam с Дубровчанима. Да бн, дакле, постигао своју дељ Немања удари с војском на Зету „отачаствои место рођења, праву дедину 2 своју, угњетавану од рода грчкога“ 3 Дадашњи зетски кнез Радослав, видеБи да се неБе моћи одупрети Немањиној војсци, навезе се у Улдину у лађу и дође у Дубровник. И тако Немавьа са својима заузме Зету са сейма градовима осим Котора, који држаху људи кнеза Радослава. Бад се Радослав нађе у Дубров-

1 IПНТ№ стр. 6.

2 „Дедина" значп отара породнчна држава, тако рећп коленка н постојбнна роду. Зета ј е, ио тон, била особпиа племена Немањићскога, мимо све друге наследие и степени земље српске и које нису биле српске, од којпх разлпкујућп се зваше „дедина, “ А. Майков, у прев. Ъ. ДанпчиЬа стр. 13.

3 житию Првов. стр. 8