Topola

88

ниву са својим братом Иваншпеи, Немањин брат 1 Мирослав, са остадима својима, поче их искати од Дубровчана. Дубровчани се стадоше правдати, како су боље могли, говорећи, да им неће никад учинптн по жељи, јер нису ради обрукати слободу своје државе. На то Мирослав п његовп почеше прево других посланика претити Дубровчанима. Ови одговоре, како су истина ради, да са сваким у љубави живе, алп и то без штете за част и слободу своје државе, и да им је милије пзгинутп него то двоје изгубитп. Тувши то браћа, на годину свупе приличну војску, сађу у Конавле с намером, да се примакну зидовима Дубровника. Алп Дубровчани, извештени о томе много раније, беху п сами скупили добру војску, добавивши приличии број људи из Драча и Еотора, које вароши, а нарочито Еотор, беху тада одате кнезу Радославу. Еотор посла две стотине луди под заповедништвом Ђорђа Бизантија и Марина Драга, који беху на бродовима дубровачким превезени у Цавтат, а остала војска дође у Еонавле под заповедништвом Николе Бобалића. Ту се већ беше скупило три хшьаде л>уди од војске Мирослављеве, очекујуРи остатак, па да се примакне зидовима Дубровника, те да почне опсаду, или, како беше у ствари испало, да препречп упад Дубровчана у земљу Мирослављеву, Тада сенат дубровачкп пзда наредбу поменутом БобалиРу, да се удари с Радивојем ОпорчиРем, капетаном поменуте војске Мирослављеве, чим прву прилику улучи. БобалиР нареди, да дубровачка војсва почне привидно бежатп, остави п сам утврђења, и пође за њом. Алп Дубровчани, уставивши се на згодну месту, обрну се против непријатеља, принуде га на бегство, и разбију. С тога се Немањини .ъуди оставите опсаде Дубровника, алп га никад не иресфадоше гордо ирезирати Р Радослав и Иваниш, впдеРи те мутње, крену се из Дубровника у Драч. По царској заповести њима не би дана никаква провипција. Тако се сврши

'■ Г Нов. земљ., одакле ово цитпрамо, стоји оиновац, ал ије доказано да је био брат, а п у оргиналу у Orbina стоји брат.

2 . Место Нов. иревода: ионосито мрзити.