Topola

у тај чин, очистили од сваке гнусобе и греха, а тип дошути у тешау свезу u одношај с Богом, те могаху опраштати другими грехове и спасење им у Бога измолитп; да је овај виђени свет Сатанаплов (сотонскп, ђаволски), а онај друга невиђенп, то је божјп свет; и т. д. Што се, пак тиче начина жпвљеља, ту се искало од н>их савршено одречење свега и свачега што и најмање слади живот људ” ски на земљи. Соиствених добара нису могли имати, и што би год који члан трудом својим заслужио шило би у ошнту касу; и сваки нови члан при стунању морао се заветовати да Ге остатп убог (сиромах) до смрти. Молитва, пост и проповед била су занимања правог христјанина (богомилца). Хранили су се само: зељем, рибом, маслинами и у.ьем (зејтином); постили су три путана годину, све по 40' ■ дана; и сваке седмице три дана су постили само о хлебу и водп. Осим овпх, који су били у чину и састављалн дркву, иостојала је друга клпса људи, тако званпх вер ни г којп су били прпврженици секте, али нису још спадали мсђу њене праве чланова. Црквено уређење (јерархија) било је овако. Била су два црквена реда: виши п нижи. У први ред спадаху старешине секте, којп су званп владика (или деда), а у други ред стројници (правп члановп), међу којима су били некп старијп у власти я служби и звали су се Владика је глава цркве, он би први почишао молитве, први благосиљао, проповедао и т. д. Имао је и своје помоћнике. Богослужење им је било просто и кратко. Нису тражили храмова. За то по њима црквена архитектура не би могла ни постојати, а камоли се усавршавати. Где су се скупили ту су се молили Богу. Главна молитва била је ~Оче наш“. Ко је хтео ступпти у њихов ред морао је неколико недеља да испашта, т. ј. да се уздржава у свему. Примали су само одрасле; крштавање водой није било. 1 Из Блгарске, Тракије и Македоније почела се увлачитп богомилска јерес у оближње српске пределе, око по-

х . Ово о богомилима израђено је по кљпзп : Богомила. Црква босакска и крстајни. Историчка расправа. Нагшсао Др. Божпдар ПетрановнЬ. 1867 год. Задар.