Topola

130

а још би и даље продрла да се тает Стеванов не помири ;• са грчким царем. У Грчкој беше распра оно престола између цара, деде Андроника старијег и цара унука Андроника млађег, Стеван беше више својта цару Андронику старшем, коме је био : синовац тает његов; а блгарски цар имао је за жену сестру Андроника млађег. С тога кад изнова плану рат између двојице царева грчких, Стевкн прими страну Андроника ; старпјег, а блгарски владар уз Андроника млађег, свога шурака. Дославши у помоћ цару 12 чета војске, с војводом Хрељом , Стеван и сам с другом војском изађе на гранинцу своје државе. „Срои су желели да се битка што нре отпочне, ади војсковођа грчке војске, не смеде ступити у бој, : јер су противница заробили били сву његову чељад ; па и сам побегне под закршье српског краља. Уз аега добегну још многи Грци са свију страна и почну наговарати Стевана да удари на млађег цара. Краљ је, пан, очекивао да му дође Х-реља, који ће му казахи да ли је добро да удари или не. Кад је Хреља дошао, он је световао Краљу да не удара с војском; а то је нсто световала и сва властела српска. Стеван их послуша и не хте нападати на грчког цара, него мимогред освоји неке градове а бегунцима рекне: Чулп сте шта мисли моја властела. Ја да имам ма какав приватан (сам свој) узрок дићи оружје против цара вашег, морао бих од намере одустати, кад моја властела не пристаје на то. У осталом и сам нећу да будем непра- ■ ведан, а и сва ми војска није на окупу. Ну, ја hy се по- трудити, да сам, у колике je могуће више, олакшам ваше; јадно стање. Послаћу посланике Андронику млађем да вамопрости; не допада ли вам се то, иослаћу вас блгарском: владару, па he вас он оправити у Цариград; нпје ли вам] ни то по вољи, онда ћу вас на бродовима послати у Млетке,, а оданде можете отићи у Цариград. Ако вам на послеткул и то не годи : онда hy вам дати два три града, па се у\ н>има сместите и живите док цареви рат не еврше. Ошп, пристану на обо последње и настане се у градовпма, којез им је дао.“ 1 То је било године 1828.

С СреЬковиЬ, у „Впди“.