Topola

131

По смрти Андроника старијег, којега је Андроник мдађи победпо и приморао да се покалуђери Стеван с војском упадне у грчке земље и освоји некодико градова, на онда опседне и тврдп град Охрид, ади га од њега одбије Андроник мдађи уз помоБ Бдгара. Због тога грчки дар обећа помоБ бдгарском вдаДару против Срба. Ђој с ЈВлгарима на Ђелблужду. Бдгарски дар Михаиле тежио је да се освети Србима за то, што је Мидутин надбио његова ода Шишмана, заузеб му видинску кнежевпну и дао му је на управу тек онда, пошто се је закдео да Ье бити посдушан Мидутпну т. ј. васал његов. И за то, дакде, што је његов отад био васал српског крала Милутина Михапдо је гајио мржњу према Србима, тежио да се освети тим, што би зйузео Србију. ЗОшоживши савез са Андроником мдађпм, и опрпјатољивтпи се с шим, Михаидо се реши да изврпш своју намеру, да оствари своју тежњу. Он скупи војску од Бдгара, најмљених Татара, и др. и крене се од града Трнова на Видии да „погуби српску земљу к . У исто време пошао је преко Бптоља и грчки дар , и освојив пет пограничник градова српских, заустави се ту, да дочека докде ударе Бугари. Стеван који је био врдо побожан и мпрољубив, поиште мир од дара бдгарскога; ади он не хте чути за то. Он се хваљаше да Бе сву српску земљу прегазити и свој престо у Србпји наместитн. Стеван онда скупи војску и изађб пред Бдгаре, који се беху удогорили на десној обади Струме, у равниди Яустендилсщ. Бетири дана иустошили су Елгари мачем и ватром околне крајеве, па чак и воћке секли. Срби се удогоре на речици Каменчи, близу Пустендила (Велбуждај. Стеван, крал, српски, није жедео рата с браћом, веБ заједнице и мира, а и војску сву не беше искупио, јер је хтео да пресече пут Бугарима, па с тога отпочне преговоре, који се 2 —3 дана протегну. Стеван му је изиеђу остадог писао: Оаомени се, драги и лубазни брате, кралеества ми, да ништа зло учииио нисам, за сва зла, која си ти мени учииио. За што, дакле, хоКеш да уништаваги српски и бугарски род. Уоюиваш