Topola

п поносом враћали у своју отаџбину, ка својим домовима јер су се прославили са својим краљем над непријатељпма.“ У овом рату Стеван је заузео Ниш и још неки део српскпх земаља, које су дотле биле под Блгарима. Из благодарности Богу за одржану победу Стеван је подпгао велелепнп манастир Дечане , украси га свим красотами и споља и изнутри,, посуђем и одеждами, и приложи му многа села п катуне. Прилози се ови учиншпе и потврдише пред делим збором српске земље, светтеничким и светским, и с благословом архпјеппскоиа Данила, свију епископа, игумана и свега свештенства. 1 После рата с Блгарима у Србији био је мир. Ну Стеван, близу 60 ГОДПШЊИ старад, не подиви се дуго битком ћустенднлском. Због шегове жене, Гркпње, која је хтела да н.ен (и Стеванов млађи) снн Синиша буде наследником, а не Душан, пзроди се буна. Душан се у два маха днзаше п најзад, победи ода, који побегне у Петрић, а одатле га одведу у Звечан и удаве. Стеван Урош 111. по манастиру Дечанима задужбини својој, назван Девански, спада у ред знатннх, мирољубивих п иобожних владалаца српских. Раширгю је границе своје државе и на југу у Грчкој и на северу одржав победу над својим синовдем Владиславом. Одржао je сјајну победу над Бугарима и узео оне српске земље, од Нипга до СоФије, које су биле под Бдгарском влашћу. Нарочито је био много побожан и подизао је дркве и манастире, од којпх су најзнатнији „Дечани“. Jodi je подизао п многе болниде у којпма су се болесниди бесплатно лечили, па чак је и сам многе ноћи проводио крај постеље јадних болника. Он се потписпвао:

А у једном пи ему додаје jom и: овчеиолско] и велблуждској земли. 2

1 Мајкок, стр. 44

2 Мајков, стр. 41

135