Topola

136

Стеван Душан Неманић, Силни, Први Цар Српски.

Краљ од 1831 1346. Године 1308, а у 27 години знаменпте владе мудро г српског краља Милутпна, роди се унук Мплутину, а син Стевану Дечанском, номе на крштењу дадоше аме: Душан. У двору родитеља свога, у Зетя, оста Душан за мало, само за две године дана, јер я он мораде битя жртва обести Симонгдине: п он мораде са ослепљендм одем својпм я братом Душяцом, отићп у Царяград у заточеае. Ну Душан тамо нпје остао дуже од 6 годпна, него је, као што смо већ напоменули, повратяо се с одем у отадбпну своју, .у земљу српску. Видећп у осмогодишњем дечку, младом Душану, изванредне даре, Милутпн га не хте одвајатп од себе, него га задржя у двору своме, где се Душан учпо свему оном што му је као сину владалачком нужно бпло. Ту му се и разбудпо дух поносптостп я јунаштва, смелости, мудрости и увиђааности , а туна су му се и зачеле жудње за славом, сјајем я величпном државе српске. Кад му отад дође на краљевски престо, онда Дщан као „младп краљ“ я будућм наследник, доби од свог ода Зету на управљање я ужпвање (у апанаж). У 22 годяни својој он је већ учествовао у бптдп Иустендилској управљајући језгром српске војске, я туна се унаштвом прославяо. Поносећи се славом, на бојном по.ьу задобявеном, млади я ратоборни Душан не имађаше после тога мира. Незадовољни властели наговоре Душана да отме оду престо, и Душан се крене с војском против ода. Стеван брзо искупи војску, допре с овом до Скадра, страшно пустошећи земљу, па и сам двор спновлш порушя. Душан пребегне преко Бојане. Отад га позове да се помире, али Душан не хтеде никако пред ода пзпЬ'я, сећајући са елячног догађаја пзмеђу ода п деде му. Најзад, после многих преговора, язмире се отад я сян я то заклетвама потврде. Али то се опет на pymii. Властели које је Стеван био прогнао, стану навалшватя на Душана, да се дигне против ода свог. „Бо.ье нам је изгинути у својој зем.ья, него да се потудамо по туђој зем.ья, од немила до недрага