Topola

155

и оба наша града (Клис и Скрадин), под којима се био јуначкп бој. падоше у руке Мацарима. Над та два врло важна града српска у Далмадпји, поред других недаћа, донео је собом и губитак Хума, који заузе бап босански Степан Твртко I и уступи га краљу Мађарском, као мираз уз своју братучеду Јелисавету. (Ово је било прве године Урошева даревања 1356). Но мађарски краљ не задовољи се добијеном нобедом и присвојењем Хума, него почне скуплата још већу војску, пзјавивши, да he да удара на Србе. О томе je известно и пану, иштући од њега благослов, и папа, киван на Србе што нису примили католиштва, „јако се обрадује томе, назове Људевита заставником св. дркве, и заповеди Хришћанима да се моле Богу да дарује краљу не само победу него и потомке који би наследили његове врлине.“ Још је пана тада обећао, да ће се сваком, ко у боју против Срба погине, опростити сви греси, које ко имаше, и с тога је Људевит могао скупити врло велику војску (до сто хиљада). Зборно место био је Загреб, и отале се војска крене у бој. Но Људевит, не поуздан да he моћп срушити даревину српску, не удари на Србију, него на МлечиЬе, да би им се осветио што су били у савезу с Душаном, а не с њнм, и поред тога, да би опет освојио Далмацију и присајединпо је својој држави. После неколико јуначких битака Маџари одрже победу над Млечићима, и опет заузму Далмацију, дичну покрајину нашу. 1 На скоро за тим и Дубровчани, руковођени само својим, себичним трговачким интересима, без икаква ратовања, својевољно, ставите се под врховну власт краља мађарског, Људевита. Ово се све свршило до половине треће године владе Урошеве, године 1358. Упад маиарски у ери. царевину. После овога, у истој години, мадарски краљ, видећи да раздори у Србији из дана у дан бавају све то већи, и да му се Срби, с тога, не могу одупрети, удари и на Србију. У почетку су биле омање чарке и сукоби, па се онда дошло и до праве

1 Гласник XXXV. Цар Урош и крал» Вукашин од Чед. Мпјатовића, стр. 172.