Topola

157

u у њима почне заузимати град по град. Ну, у сред тога напредовања добије глас, да удовида Прељубова (преудата. за Хлапена), тражи, да Тесалпја њој прииадне, и да је већ пошла с војском. С њом су ишлп муж јој Хлапен и спн Тома. С тога Синиша мораде обуставити војевање у Етолпјп п похита на сусрет, те у место рата учине мир, а помирили су се тако, да Синиша уда своју кТер за Тому, сипа Прељубовог, што и буде. Сем тога, Синиша је дао Томи град Бёр и град Јањину; а његову очуху, Хлдпену, град. Еостур. Синиша је, после тога, живей још једно 3--4 године. Умр’о је године 1871, надживевиш свога брата Душана иlестнајест година. По смртн његовој наследи га син му Јован, који се још друкчије звао : Јован Урош Дука Палеолог. Јован ее одрекао престола и отишао у манастнр. 5' манастиру се покалуђерио, и, на 40 година после смртн очеве, умр’о је као владика, по имену дар ЈоасаФ. А другя син Синипшн, Стеван, погинуо је у боју против Турака. У исто време, кад је Синиша освојио Тесалију и Етолију, био се бој између Кантакузенова сина, с којим је било неколико хиљада Турака, и ћесера Воихне, врло знатног нашег властелина, којн је имао под својом управом велику облает на југу сриске даревине, облает Драму. Успех је био на српској страна и Срби су, не само одржали победу, него су, гита више, жива ухватили Кантакузенова сина и предали га дару грчком. После одржане победе над непрнјатељима Воихна није дуго живео. Из довде изложеног види се, како је било у пограничним областима српске даревине, и како су завидљивн суседи комад по комад отимали и тиме сужавали границе простране,. Душаном створене даревине наше. Млади дар Урош не бете у сташу да саку пи војску и да изиђе на сусрет непријатељима, 'да им плати „жао за срамоту", јер немири и заплети унутрашни задаваху му доста бриге и посла. Он, до душе, носаше пазив цара српског, али га мало ших вермаху као таквог; сваки ти је властелин био надр’о на своју страну’. Ево у чему је била сва радња Урошева за све време тьегова даревања.

1 Гласник ХХХУП. Срећковић, схр. 245.