Topola

158

Радња Урошева. Прве године своје владе, године 1355, иотврдио је Дубровчанима неке дозволе, иовеље и уступйо нм неко парче земље крај мора. У петој години владе издао је онет иовељу Дубровчанима, да могу ићн с тргом или на Зету, на БалшиЪе, пли у државу кнеза Војпслава, и у његовој, ц у њиховнм земљама, царнну на робу (еснап) нпсу морали нлаћатп на новим царинарницама, но само на онима, које су биле и за живота Душанова. То је Урош морао учпнпти с тога, што су многи властели били лодиглн у својпм областпма више даринарнида да би што више доходака имали; а то без дозволе Цареве није смело бити. Сем тога, Урош је, две гадине после тога, морао да мири свога властелина Војислава Војиновића с Дубровчанима и Которанима. А ево због чега је то било. Дубровчани се заводили с Которанпма због со.ъне трговине; хтели су и једни и друга да се што више обогате трговнном. Уз Которане пристао је Војислав, којега се држава простирала до рудштчких штанина, а становао је у граду Руднику , од ког се данас само развалине виде. Да се не би веће зло изродило између завађених страна, Урош се морао умещати међу њих, и својим владалачким аукторитетом (важношћу) утишати распру. У земљи, пав, раздор између властела још се не беше стишао; шта више, из дана у дан раздор се све већма развијаше. Али од свију јада што их починише охоли п грамжлшви властели, највећи п најдрњи јади беху што их почини йена сити Вукашин, кора је Душан „на смрти кад је починуо“ оставио за ~наветника й царства. Еако је, дакле, Вукашин био врло важна личиост, то ћемо о њему рећи неколнко речи више. О Вукашину ■ Вукашин се родпо у Зети, у селу Мрњаку. Стад му се звао Мрњава, и док је краљпда Јелена, матн краљева срнскпх, Драгутина и Милутнна, жпвела у Зети, он је био казнац краљичпн п дворянин н>езин. Својом верном службой он је у краљиде Јелене толико поштовања u љубавп стекао, да је добио за жену неку