Topola

110

потраја дуго. Они се измире јога те исте године , п Дубровчани пристану : да њпхови трговди нлаћају царину на одређеним местима, ида плаћају 1200 перпера годишше за слободу трговања. Ну овај мир не потраја дуже од године дана, н Урош се са Дубровчанима тако завадп, да је дошло до рата. Fam Дубровчанима и њиховим савезнгщимаОвај рат пзазвали су Дубровчани поглавпто тине, што су заузели неке вгшограде и зенље Урошеве, без његове дозволе. Дубровчани, да би лакше одолели Урошевој снлп, позову у поноћ: хунског жупана Радослава, и блгарског дара Михагьла Авена , и с шина склоне савез за заједнички напад на Уроша. Закључујућн савез Дубровчани су обе Бали блгарскон дару: да ће бити противнидп (дрьждтн Брхоу иевърьного крдллл оурошд) неверног краља Уроша, шегова брата, и његова рода , и нротнвнп евина онина којп жпве у његовој зенљп, као н онима, којп у шпховим зенљана управљаху; ако буду неверниди н непрпјатељи његови (дареви), снатраЬе нх као невернике и непријатеље свога града Дубровника. Ако ли кога од ших Асеп прини за пријатеља, онда га и Дубровчани примају за таквога; а ако Урош, или ко од шегова рода, буде непријатељ граду Дубровнику, да се снатра као непријател. и блгарског царства; ако буде прнјател. Дубровачки, за таког да га држп п Асен. А ако ти веле Дубровчанп Асену Бог ноногне да изагнаш, твога и нашега неирпјатеља, Уроша из сриске зен.ье, и вьеговог брата Владислава п род шихов, или друге властелине, и они прибегну граду Дубровнику, ни да не принино, нп ших ни речи шихове, него да ин пакостино колпко год ножено. И свето ти царство да не уговори без нас мир са Урошен. Даже су обећали да Бе дати поноБ п по мору и по суху. А ако Бог поногне твоне светоме царству веле Дубровчани Асену п заузнеш Рашку зенљу са евина пределина, а Вана Бог поногне да з г знено све градове или занкове (кастеле) који су у Прпнорју, а прппадају Рашкој краљевини, да их предано светоме твоне царству. И када мп упаднено (вьксио) онда и ти да упаднеш с војскон у