Topola

111

«риску земљу ; а мп Ремо се спремпти најдаље за (дьк-ь) две недеље и кренути сву нашу силу, а само Ремо оставим толпео .нуди еолико je потребно да чувају град. Даље «у Дубровчани, у овоме уговору с Михаилом, обећали: да Ре у свој град примити оне трговце пз његове царевине, жојп дођу ради трговпне, и заштитп их као и саме своје грађане; да могу бита у Дубровнику кодико им је воља, Д1 радпти свој посао : продавали и куповати, не плаРајуРп жикаква данка, нити Ре им ее каква пакост чинптп ; неће нм се узимати данак ни на вратима (уласку) ни на мосту, жи на броду ни на щту ; ида купују све што им је потребно: злато, сребро, свите и златне поставе, или друго .што год, оспм пшенице, коју да не износе пз града Дубровника без дозволе кнежеве, који бп у то време владао т кнежеству дубровачком. Исто тако : и Дубровчани да могу до блгарском царству слободно трговатд што им је воља, ж да им се не узме кумерак ( ђумрук царина) нити жкакав данак, ни у граду, ни у сабору, ни у селима (сеAtjcb коспьцеиь) на на мостовима, ни на рекама, ни на иутовима, него да буду слободни на сваком месту, да се баве еолнео им je воља и да полазе кад им је воља, и да ;нм буде заштиРен вьнхов добитак 1 . Тако, ето, Дубровчани уговорите са царем блгарским Асеном 12-53 године. Исто тако Дубровчани су направили уговор и са жупаном хумским Радославом. У том уговору Дубровчани су обеРали Радославу: да неће пакостити Радославу ни н>е:говим људима ; да им је њзхов град Дубровник отворен, .и да могу кад хоРе доћи и отиРи ; да Радослав и вьегови људи могу куповати у Дубровнику шта хоРе; и. т. д. 1 Радослав, пак, са своје стране, обвезао се: да Ре радовали против краља Уроша и његових људи докле год Ду|бровчани буду ратовала с Уровнем; да Ре он и његови .људи штититн Дубровчане у својим земљама; ако се ком ДуРровчану учини каква штета, онда Ре исту с&м Радослав

' Pamathy *()псовоу\ъ. С XVI стр. 16 —20.

2 Pamatky ярнсокоулъ, (5 XVII, стр. 21.