Topola

127

апанаж), пошто принчеви, у оно доба, нису иыали никаквих доходака од државе. Тамо је Стеван био скоро 18 година (до 1810 године). Еад се крал. Милутин ожени ћерју царевом Симонидом, од онда су се грчки обпчаји све више и впше уводили у краљевскн српски двор, а потискивани су п оставл>ани найти народна обпчаји,- У пето време, грчка царица 'Ирина, ташта Милутпнова, радила је на томе: да сноји византпјску државу са српском под господарством Мплутиновим, ал и после вега да престо уједињене српско-визанпијске царевине, наследе њени синови ане Стеван. Они властели који су бпли противни спајању српске државе са впзантијском, употребе то као срество за буну против Мидутина п наговоре Стевана да отме оцу престо, јер иначе !га неће добити. Стеван скупи војску u пође против оца. [Милутин одмах потече с војсвом на сусрет сину и допре до реке Бојане. Стеван се новуче на десну обалу реке Богане. Не могући му ништа учинити, Милутин му пошље ювако писмо: „ Љубазно и ердачно чедо моје! .. . Ја те зовем к себи, а ти ми се одазиваш. Ja сам сада у жалости, и чини ми се да си ти бар уза ме; али у залуд чружам руку, јер те не налазим. Од много ароливаних туза, очи ми веЯ слеае, а ерце ми родитељско тешка жалеет абузима, што си се ти, сине, одметцуо од мене, оца тога. Сав сам у ватри од многа уздисања: толије сине мор чему се не надат од тебе. Дођи ми, дакле, драги мо] сине, убриши сузе родитељске, и утеши ме у старости мојој“ . 1 Еад је Стеван прочитан писмо, такому се ражалило, да није могао ерцу одолети; већ оде к оцу, пмдне на колена и замоли за опроштај. Али Милутин, по савету Спгмонидину и великаша Грка, окује Стевана и нотшье у затвор у Скопље. Оиакој Симояиди и грчкој партији на српскоме двору, то не суде задоста, него затраже од Милутина да '.ослепи свога сына ! И крал, нареди да се Стеван ослепи *

1 Жнвоти краљева и архијеии скова српских. Наввсао Архгцеаппскоп Давило п друга. Стр, 125

2 , Тамс, стр: 126.