Topola

на га онда, са његова два сана. Душаном и Душидом, шпшье на заточење у Цараград. Тало је Стеван провес оно 6 година, у врио жалосном стаљу, пзгубив млађега сина Душицу; на се онда иовратио у српску државу и добио од ода на уживавье жупу, Будимље, а син му Душан остане у двору код свога деде, краља Мплутина.

После смрти Милутинове у срискоЈ државп настану немпри. Једни прогласе за краља Константина, другог сина Ыилутиновог, а други опет изберу Владислава, сина Драгутинова, који је умакао из затвора. Стевану, на срећу, нису били добро испекли очи, те јс могао назирати, али то не хтеде ником казати, бојећи се да му не он с нова пекли очи. А кад Је чуо да је Милутин умр'о, онда бади повез с очију. Ну да би, згдобао народ на своју страну, он огласи да му је Бог преко светог Николе поврахио вид. 1 Ыноги су врвели к тьему да се увере, и уверивши се, разносили су то по целој земљи. Тиме, својом побожношћу, п што држаше народу страну недајући да се Србија ујединн с Грчком Стеван, задобије за се веЛину народа, властела и духовништва. У ИеЛи се скупи народни сабор и прогласп Стевана за српског кра.ъа Уроша 111. За тим буде на Богојављење, године 1322, венцем краљевства српског, венчан на краљевство, заједно са јединцем својим, сином Душаном, који добије назив я млади крал>." 2 Да би повратио ред у српскпј државп, напшпе ипсмо Константину своме „.ьубазном брату “ и иозове га к себи да се намире Кто рекао је Стеван између осталог у своме писму земља је наша велика, те имамо где обојица задовољно живети. Прекини савез са ненријатељима отадбине наше; заустави се од намере твоје и, као други син краљевства, прими други дао очэвине, а ја као старији и наследник круне, веруј, неЬ у ти ништа рђаво чинити. Али братске речи Стеванове не нађоше одјека у грудма Константнновим, он одбије понуду Стеванову и норучи му преко носланика да му уступи престо

1 Живот кра.ъа Стевана Дечанског од Григорија Цамблака.

‘ Хрисову.ъа Стеваиова. Мајков. 40.

128