Topola

166

ставни део праве Србдје, т. ј. Рашке, све до XIII века (1225. године), када се првн пут јавила као засебна облает; а почетном XIV века (1324. год.) би спојена са босанском државом. 111. У сора, простираше се око реке Усоре, у Доњој Боснп, па с обе стране Доне Босне, од речпде Љегпнпде па до утока Босне у Саву. У њој су главни градовп: Тешањ п Добој. И Усора се тек 1225. године први пут помине као засебна облает, а године 1824. би спојена са босанском државом. Дотле је била уз Рашку. IV. Доан крајевн, у северозападно) крају Босне, до Хрватске, у гораем току реке Врбаса и Уне. Ова облает пспрва беше малена; алп се доднпје, у 14. п 15. веку, јако рашярпла. Првп пут се спомиае 1254. године; а 1299. године већ је составлена са босанском државом. V. Западне стране. Овпм именом звале су ее трп жупе: Гламочка, Леванска и Дувнатьска. (по градовима : Гламоч , Лщевно плп Хлијевно л Дувно плп Думно). 1 После смртп Чеслављеве (960 године) Босна је, као што смо наговестплн, оддеппла се од Рашке п образовала засебну бановину , која је нагинала час Србпји, час Хрватској, док, најзад, Василпје II Блгароубйда по што је покорно Блгаре и Србе, не заузме и Босну и потчинп је под своју врховну власт (1019. године). После смртп овога моћнога дара п Босна је, као и остале српске земле, ослободила се византијског поглаварства (око 1050. год.). Од тада су Босном управляли пени банп. све до краја XI века (10 2- —-1085. г.) када зетекп крал Бодин заузе Босну и у но) постави ?а старешипу кнеза Стесана. За време унутрашних раздора у српским земљама, који су настали после смрти Бодинове, Босна је још неко време држала се уз Србију. Еад је Рашки жупан Урош учинио савез са Угрима за заједннчкп напад на византијску империју, онда је уз тај савез иристао и тадашнп боански бан БорнЬ, првп

1 Клајић по ком смо радплп помшье п У1 Шадрине, облает око Горње Дрино; али Подриње је било саставни део Срблје све до 1376. године, те по томе оно чнје део Босне већ Србије.