Topola

Б) БОСНА

Од најотаријег доба до поотанка краљезотва (до Твртка), (до 1353. године)

Ова покрајина сриска нал аз и се на западном крају Бадканског Подуострва, а између река: Саве, Дрине, Уне, а на југу су јој пданннскы денцн према ондашњем Хуму, и Неретви. Кроз њу протиче .река Босна, по којој дође u име. . прва времена, од кад су се Србы доседиди на ово подуострво, па све до смрти српског „краља“ Чеслава Клонпмировића, Босна је бида српска жупа са свим под вдашћу Србпје, то јест: Босна и Башка . сачгтавале су ыржаву Србију. После смрти Чесдављеве Босна се одцеппла ц образовала засебну српску државицу. Босна се делила на ове крајеве: I. Горња Босна, средиште босанске државе, надазп се око горвьег тока реке Босне, од нзвора њена до кданца Врандучкога. У њој је главна град Котор, који дежаше код данашљзга седа Котора, 9 кидометара на југозападу од Сарајева, а баш на с&мом извору реке Босне. Горњој Босни припададе су п додпне рек&: Пепенице, Пашве п др. праточица реке Босне. Границе су јој биде: на северу планпне: Вдапшћ и Кањ; на истоку пданина Романпја; на југу Бједашница и Битовња, а на западу пданпне Вранић п Радован. Ове границе доцније су се размакде. 11. Соди. Ова обдаст простирайте се у данашњој северној Босни, између река Дрине и Босне, а око реке Сирене. Још и данас пмају варошп: Доња и Горња Тузла (туз = значи: сб) где је некад та обдаст бида. У подовини X века у њој бепге тврди град Саленес (Соди), по кбм је п обдаст прозвана Соди. Ова обдаст остада је са-