Topola

гнао. Од тога доба богомзаљство се све више ширило у Босни ; а у то доба Кудин није зависио ни од Нелаве. Угарски краљ који је желео да Босну ила под својол влашћу, употреби ту прилику те се стане спремати за рат; ади га смрт прекине. Док синови Белнни, Емерик и Андриса, вођаху пзмеђу се борбу око наслеђа, дотде Кудин би на лиру, ади ним се они помирите и Андрија, војвода хрватски, освојп, од Стевана Првовеннаног, Хум, онда настане опасност за Кудина. У Србпји, на скоро по тол. настане унутрашњп раздор, јер се Вукан даже протпву Стевана, по што, прво, беше обећао пани прећи у рплокатодиштво и потражио номоћи од маџарског краља Емерик а и брата му Андрпје, ведпког војводе хрватског. Сад и Вукан достави пани како се у Богни шири боголплска јерес и како је треба уништпти. Сазнавши за све ове ствари, папа Инокентије 111, реши се да што енергинније стане на нут богомидству у Босни. Ако му то не би испадо за руком преговорима и саветима, подићи ће, по тадањем обичају, и крсташку војну на невернике. Сматрајући угарско-хрватског краља Елерика за врховног ногдавара Босне, Инокентије га замоли, да прво позове бана Кудина да се одрене богомидске јереси и да је престане штитити. Ако га бан не би посдушао, нека провали с војском у Босну, нека поседне ту земљу, и узле боголилила све аихово имање, па нека протера из зел.ье и Кудина и све богомиле. Видећи ову опасност Кулин одлучи попуштати лоћноле папи Пнокситију 111. и тако са своје зелље разагнати дрне облаке, што се беху над вол навукди. Кад га је хра.ъ Емерик (1201 године) прела папином послу, позвао да се оправда, и да из своје зел.ье изагна богомиле, Кулин му одговори: да он није знао да су боголили кривоверци, него их је држао за католике. А да би јога вшие отклонпо уплетање маџарског краља у унутрашве нослове вегове. Кулин јави папи, да ће послати двојиду тројицу богомила да они вему нспричају у чему се састоји богомилство и да .их папа, ако су на добром нуту, утврди,. а акта су га риалом, да их одврати. Перед тога, Кулин ј.ош замоли папу

168