Topola

170

својпх противника. оспле се тако, да су, најзад, бана Степана, који је бпо рпмокатолпк, збацплп с престола и подпгну на пстп свога човека, по рођењу u васпитању богомила, Матију Пинослава. Бившем бану Степану п његову спну Себеславу, остаде једино облает Усора.

БАН МАТИЈА НИНОСЛАВ

(1232-1250) У Угарској се доконаше унутрашње борбе и краљ Андрија II прихвати намеру папину, да у Боспи уништи богомилску јерес. Да би сигурније успёо у томе, Андрпја наложи своме другом сипу, хрватском вој поди Еоломану (1226 —1241) да заузме Босну и буде њен господар. Одмах за тим Коломан је под пзговором да гони богомиле заузимао једну по једну жупу босанску. Тада Нинослав, да би сачувао своју бановину, изјави папском посланпку у Босни, да ће прећи у римокатолшитво. Тако Нинослав прими римокатолиштво; аза њим и многи гьегови великанш (1238 год.) У след тога, а на молбу Нинослављеву, папа је писао хрватском војводи Еоломану, да не наиада на босанску бановину и да поврати оне жупе, градове и села што је заузео. Тако изгледаше да је верски покрет у Босни утишао се. Али већ идуће, 1234 године, богомилство се опет иочне ширити. Тада папа увиде, да се богомилска јерес не може продагандом римокатоличком угушити, већ да се мора сила у потребит О тога би покренута крижарска војна против богомила босанских; а на челу те војске папа постави хрватског вој воду Коломана. Да би Коломан могао успешније војевати, помагаше га отац, угарски крал. Андрија 11, сваким могућим начином. Не само да му је сам крижаре по Угарској купно, него му је, најзад, и саму Босну даровао и потпуно заповедништво над њом, што je и папа Григорије IX, 1235 године, свечаним писмом потврдио. Нови господар Босне, дакле, ту је, само је Босну требало освојити. Матнја Нинослав беше тим јако узређен, па за то се одрече ри-