Topola

189

и могао основати 8 епискоиија п девету архијепископиру еа стодидом у Жить ; али тај број ппје остао стадан. Шиоењем српске државе, увећадц су по]едини вдадаодии opcvj .здадичшетва, тако да je под Душаном бидо само митрополита ж о 20. Тим ширењем државе и епископије, које су биде. нод првојустинијансЕом архпјепискошгјом, потпададе су под жичву архијеппскошђу, тако, да је, најзад, јустинијанска , IУ> 19 г. кад је обновлена назвата и охридска, ушла у са•тав сриског архиј епископат а, Ну кад је Душан прогдасио Јрпску краљевину за даревину, онда је установив и тхатришршијџ прогдасившп, са сабрртд доондашљег архијеп. Јанићија за патријарха сриског. Стодида патријарху бида ее у ПеЯи. То нијешодидо патријарху грчком, и, с тога, с.риска дрква дође у сукоб са црквом грчком. На српску цркву качено је прокдетство од стране грчк. патријарха; ади је п он встим даром од Срба дарован 1 . Поред дркава бшш су још и многп манастири , 'које uj поднзадп побожни вдадаоди из дозе Неманића и богато Ж обдаривади. Тим су се манастири умножавади, а тако дето и духовништво, које је, на скоро, постадо веома снажно и важно, а то понајвише с тога, што су се НемагьиЯи калуђерили. Уз цркве су били сооиови , ауз мадастпре калу/Јери. Старешина над винте цркава и манастира *по је епископ; више епископа биди су подвласни архијелископу, а над свпмаје, као глава дркве стајао (под Душаном као царем Урошем) иатријаух. Епископи, митротолгьти и иатријарх сачињавали су више духовништво. Поред шпх била је још једна врста духовника, тако званих Ексарха , и они су, у прва времена, заузимади места таки , а патријарсима, дакле старији од митрополита и вдадикй; мди се, каснпје, вдаст и достојанство њихово умањавадо, док

1 Перед српскнх православнпх цркава било је у западшш ерпHKira зем.ьама u римокатоличких цркава, које су опет образовале своје ппископије. Њлховп епископи су стаиова.ш у Скадру, Сбачу, Дрнватту, Улвдшу и тако дал.е, а подвласни су били архи ј епископу Барском II у Котору су .становая! католпци, те су пмалп свота епископа, којп ее, пзнајпре, стајао иод дубровачком архијеппскопијом, а доцапје је i он потпао под барски архиј епископат. Владика которски био је ујен,но и старешина над католпцпма поједпнпх руднпх места у Cpoujii.