Topola

190

на послетку, нису постали као неки щномоЯниципатријарха, митрополита и епископа у послу, да прегледају рачуне манастирске, да расправљају спорове између калуђера и т. д. По Душанову законпку ексарси нису могли бити световњаци, аиз тога се види да је преп тога бивало. Остало* свештенство: иоиови и калуђери (са впховим већим и мавпм чиновима), сачпњавали су ниже духовништво 1 . Выше духовништво имало је удела у свима иолитичким п приватно-правнпм повластидама, које су великаши, властели уживали; они с властелом и јесу сачињавали сабор, на којему су доносили разне одлуке, законе и т. д. Из-' држававе своје добијали су од црквених земаља, које су биле под њихово.м управом, а и попови су им морали даватп неки део од својега дохотка. Па како је црквених земаља било много, јер су владаоди сви Немањпћи врло често поплавали дрквама и манастирпма многа добра са људпма становниднма истих, то је вихово ставе било веома повољно; а поред тога они виши духовниди нмађаху још и врло велике повластиде, а то све скупа игпло: је у прилог увећаву вихове моћи и богаштине. Тако Немава у својој даровној пове.ьп, којом поклава манастиру Хилендару многа села вели између осталог: II ако ко од манастирскнх луди или иастира иобегне к великом жуаану, или другом кому , да се врата оиет к манастиру; а ако ко од жуаански луди прибегну манастиру, оиет да се врате своме госиодару. II све колко дадох манастирима у св. Гори да нема арава одузети, ни мој син, . ни унук, нити ико мој. Исто тако, и о. тали краљевн поклавали су манастирпма многа добра, и издавали им по- ■ ве.ье на то. Врло је опширна и значајнт аовела Стевана ; Дечанског, коју је издао манастиру Дечанима, када га је градио. Тако он по што је изреl7ао шта све поклава томе ; као: ВО околних села и засеока, 3 винограда, планине за 1 паше, часне крсте оковане и позлаћене а бн- • сером и драгим камевем украшене, иконе оковане сребром ] и златом и тако даље наређује даље :

1 Гласник VI, Расматрање о Душанову закошку од Др. Ник. . КрстиЬа,