Topola

46

сав овај народ што је на орду, он све сазове на скун и овако нм рекне : „Драга браћо ! Као што видплг, скоро ће требати да испуним ону изреку јеванђелску, која гласи: Пастир добар полаже душу своју за овце своје. С тога је боље, драга браћо, да ја положим своју душу за све вас, и да драговољно пристанем да не убију, него да ви сви збогмене једног пропаднете од глади, пли да вас исеку мачевима." (Дукљанин). По што им је ово пзговорио и посаветовао их, опрости се са свима, сиђе с брда и нреда се Самуилу, који га окује u пошље у затвор у престонпцу своју Преспу. Међу тим се град Улдињ није хтео предати Самуилу, јер се грађани вьегови, (Улдшьанп), јуначки борише. Самуило ражљућен што га не, могаше да освоји, окрене се с војском у српске земље и прегази Зету, Хум, Требвње, Босну и Рашку. Тада је много вароши порушио, многа села и поља попалио, усеве сатр’о: читав пустош учвнио и тек се тада вратио у нрестоннду своју. За све то време, док је Самуило жарио и палио но срнским земљамо, јадни Владимир био је у тешкям оковима и само се Богу мол и о да га из тамниде избави. И Бог га је доиста ослободио тамниде. После неколико дана, по што се Самуило с нута вратио, а баш на неки празник, Самуилова кћи Носата замоли ода, да јој допусти, да са својим слушкињама сиђе у тавниду, и да измије главу и опере ноге заробљенидима, и да их утеши. То ее сматрало као добро и богоугодно дело, и отац јој допусти да то учини. Она, дакле, но одобрењу очеву, сиђе у тамницу и изврши оно за што је молила ода. Тад се она разговарала са свима заробљеницима и питала их: ко су и од куда су. Тако она из разговора дозна, да је Владимир од владалачке породиде и видећи да је мудар, уљудан, питом, скроман и лен, сажали се на његову младост и лепоту, и обећа му, да ће га ослободнти тамниде. II доиста, по што се од заробљеника вратила, оде к своме оду, падна на колена и овако га замоли; „Оче, знам да heui ме удати као што je обичај ; но ако је по вољи твоме величанству, 1 ја бих се удала за кнеза Владимира, кога

1 Тако се каже краљу и дару.