Topola

у ланцима окована држпш. Ако лине пођем заљега, за другог нећу нп жива ни мртва." (Дукљанин). Самуилу ово буде са свии по вољп. Он је још одавно мислпо, како ће Србе придобити за се, јер је знао, да су Србпјуначка духа, ида Ъе му се освститп за пређашњу несрећу кад тад, нити Ре моћи освојити грчко царство, ако Срби буду у омрази с њпме, а у пријатељству с Грдама. Па с тога , а и да би Рерп но вољи учинио, нареди, да се Владимир изведе из тамннде, да се умпје, и обуче у владарско одело, на да га одмах к н>ему доведу. То буде извршено и Самуило га, пред многим велпкашима, загрли н пољуби, рекавши му да га ослобођава тамннде, и да му даје своју ћерку Косару за жену. Владимир се много обрадује томе, захвали Самуилу и после неког времена буде венчање. По што је то веР све свршено било , онда се Владимир врати у своју државу, Зету, и постане владарем не само над оном земљом, којом је и пре пладао, него му Самуило да и драчку облает коју је био заузео од ода његова Петрпелава. За тим Самуило поручи стрицу Владимировом Драгомпру, травунском жупану, да „спђе‘ ; с пданина, у које се с многим људима склонно био, и прими ону земљу, која је и пре његова била, и да се више ничега не боји, што Драгомнр и уради. Народ је врло лепо дочекао Владимира и његову жену Косару, и радовао се његовом повратку. Од тада је у Зети био мир, а Владимир и Косара били су ваљани и увек су живели поштено, и са сваким у љубави и пријателштву, па су се сви угледали на њих. Тако су Владимир и стрид му Драгомир везали пријатељство са Самуилом и постали васали његови. На скоро за тим умре (1014.) дар Самуило, не могуРи прегорети жалост коју му је нанес византијски дар Василије тиме, што је 15.000 заробљеника ослеиио и тако ослешьене вратио их Самуилу, давши свакој чети од 200 слепада по једног Роравог вођу. Самуила наследи син му Радомир (Гаврило Роман). Византйнци су и с овим царем непрестано ратовали; но кад су выдели, да је и Радомир, као и отлц му, храбар, ы да се не да лако савладати, науме да га се отресу (ослободе) макар како било.