Topola

57

српске одвојепе области, оиет сдојитп у једну државу. Византијски император (Мономак) закључи „ савез и пријатељство" с Михаилом, даде .му титулу иротосаатарија. и своју сестричину за жену, по што је Михаиле остао удовад, и ояда га запише у кншгу савезника и пријатеља империје. Осигуравши се тако од Византијнада, Михаиле после яснолико година удари с војском на Рашку, заузме је п даде на зчграву своме другом сину Петриславу (године 1072). Византијски дар (Мономах) с којим је Михаиле био у савезу и пријатељству, бете већ умр’о, а у Византији трајаше раздор око престола, те даревпма постајаху час један час други. Михаиле се користи тим неприликама впзантијским, иа се крене да заузме и оне сриске земље које су биле византпјске покрајине. Казано је напред, да су девет српских племена (Драговићи, Вајуните, Струмљани и др,), одвојено од српских племена у Србији, Хуму, Зети, Требињу и Неретви, заузели пределе око Струме, Вардара и Несте, и образовали Допу Србију, која је била под византијском влашћу. Византијски чнновниди поступали су врдо рђаво са овим српско-словенским илеменима. Кад Михаиле продре у византијску империју и заузе све покрајине у стецишту Белог u Црног Дрима, Паба, Ситниде и Шар планине, на пређе и у пределе скоиљанске, тада српска племена у Доњој Србији, којима беше дотежао јарам византијски, нодигну устанак и замоле Михаила да, по што је већ владалац Србима, влада и наша ; да им да помоћи, и да им пошље свога сина Бодина којега би они узели за владаода. Византијске старешине у Доњој Србији (Нићи Фор Карантен), сазнавши за ов о ј покрет, брзо искупи војску и потече да устанак угуши пре но што би се по цело) земљи раширио. Близу Призрена буде жесток бој, у коме је византијска војска до ноге иотучена, запљачкаии су сви шатори и заробљено све што је у њима нађено. Перед осталих заробљеника, којих је било много, заробљен је к вођ најамничке војске (Понгивардопуло ;)• Њога Бодин пошље своме оду Михаилу и овај, да би га задобио за се,