Topola

јер је тај вођа био храбар, да му своју ћерку за жэну. Устаничка војска бсше већ доста велика, и она, после одржане победе, прогласп Бодгша за свога цара. За тип се та војска раздели на два дела. Једна војска, под предвођењем војводе Петрила, оде кроз Вардарје пут јегејскога мора, а друга, под управом Бодиновом, крене се амо, ка Дунаву. У почетку је усташима пшла срећа на руку. Она вијска, која је отшила к јегејском мору, освоји Скои.ьо а за тим се уиути ка Костуру пред којим буде, с ненажње, разбијена, а вођа њеп Петрило једва жив утече у Зету. Бодин је, пак, отео био од Византијнада Ниш и још многе друге области и устанак се раишрпо ка Сави и Дунаву, па се чак и у Срем пренео. Међу тим су Византијнди прикупили велику војску, па но што разбише Петрила, онда се крепу на Скошье и онколе га. Управитељ града (Бојтек) изда усташе и иреда град Внзантијндима. Бодин, који беше већ освојио Ниш, чувши да су Внзантйнди кренули велику војску и разбили Петрила, одмах се повуче натраг да брани освојене земље на југу. Византијска војска пође му на сусрет в сукобе се у Паунама. Бодинова војска, путујући преко плапина, бијена ледом, снегом п зимом, беше јако уморна. Византијска војска не даде јој ни часа одморпти се него одмах са свом силом удари. Бој се сврши у корист Византијнада који и самог Бодина заробе и пошљу у заточење. Михаиле, међу тизг, беше послао помоћ под иредвођењем свога зета (Понгивардопула). Ова војска додкан стигне, јер је Бодин већ био побеђен u заробљен ; алп нпак нродужи борбу са визаптијском војском, иорушп дворад Самуилов у Преспи, онљачка многа села, и што је од те војске преостало врати се натраг од куда су и дошли. Византијска војска, после овога, (иод прздвођењем знатное војводе Нићи Фора Вријенија) иродре у ПодЈ г навље и поврати изгубљепе градове. За то време Михаиле је био продр’о у драчку облает и заузео је. Византијски војвода (Вријепија) по што је освојио Подунавље, по заиовести даревој, поведе војску противу Михаила. Михаиле је већ Guo утврдио сво кланце који воде у Зету, и улогорио се